Page 51 - TRADITIONAL-HOUSE-OF-THE-JEBALLI-PEOPLE
P. 51

285

            Thomas, Bertram (1931). A Journey into Rub’ Al Khali: The Southern Arabian Desert. The
                 Geographical Journal, 77(1): 1–31. [https://doi.org/10.2307/1785120]
            Wippel, Steffen (2013) “Regionalizing Oman”: A New Interest of Research on Oman and Its
                 Spatial Dimensions. [https://doi.org/10.1007/978-94-007-6821-5_1]
            Zurigat, Yousef H.; Hilal Al-Hinai, Bassam A. Jubran, Y. S. Al-Masoudi, (2003). Energy efficient
                 building strategies for school buildings in Oman. International Journal of Energy Research,
                 27(3): 241–253. [https://doi.org/10.1002/er.871]


                                                             ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД
                                                                     Примљен: 5. 5. 2026.
                                                                   Прихваћен: 25. 5. 2026.

                     ТРАДИЦИОНАЛНА КУЋА НАРОДА ЏЕБАЛИ У ОКОЛИНИ
                       ГРАДА САЛАЛА, ОБЛАСТ ДОФАР, СУЛТАНАТ ОМАН

                                      ДУШКО Р. КУЗОВИЋ
                                 Висока школа струковних студија
                                   „Спортска академија Београд”
                               Мајке Јевросиме 15/IV, Београд, Србија
                                     dusko.kuzovic@gmail.com
                                https://orcid.org/0000-0002-5191-7818

                 РЕЗИМЕ: Традиционална кућа племена Џебали захвата широк планински
            по јас области Дофар у Источном Јемену. Формирана је према начину живота и при-
            вређивања племена Џебали, као и њихов начин друштвене организације. Архитек-
            тон ски модел развијан је вековима у прошлости, а последњи примерци су саграђени
            70-их година двадесетог века. Простор на коме је истраживана кућа захвата планин-
            ске делове области Дофар. Пружа се од насеља Ракјут на југозападу, преко старе
            пре стонице града Салала, и даље насеља Така и Мирбат на североистоку. Ширине
            је од почетка планинског гребена до границе са пустињском области на северу.
            Кућа је организована у два овална простора: покривени (кућа) и отворени (каменом
            ограђено двориште). Кућа се гради по карактеристичном архитектонском моделу
            који се састоји из неколико елемената. Први елемент је камени зид који се гради до
            висине 100–140 цм, ширине 50–100 цм, пратећи основу која је овалног обли ка који
            тежи ка кругу. Пречник унутрашњег простора је од 450 до 700 цм. У кућу се улази
            кроз двоја врата, наспрамно постављена, обично једна према истоку а друга према
            западу. Други елемент су два ступца и греда који су постављени у централном делу
            основе. Ступци су доле укопани у тло а горе имају рачве у које је постављена греда.
            Трећи елемент је кровна конструкција која се састоји од неколико слојева. Први
            слој су крупне гране које имају улогу рогова у класичној кровној конструкцији.
            Ослањају се на једној страни на камени зид а на другој на греду. Наредни слој су
            ситне гране које се постављају преко крупних и које попуњавају празнине. Преко
            њих се поставља кровни покривач од траве повезане у снопове. Против развејавања
            покривача ветром се преко покривача постављају гране и камен. Организација куће
            је једнопросторна, с тим што се јасно знају намене сваког од квадраната унутрашњо-
            сти. Квадранти су формирани у односу на врата. У квадранту најближем главним
            вратима у кућу (исток) налази се огњиште поред зида и које је од површине пода
            одвојено са ниском каменом соклом. Остатак тог квадранта је намењен за потребе
            домаћинства. Квадрант поред је одређен за дневни боравак што укључује и пријем
   46   47   48   49   50   51   52